Морам да купу фармерке! Улазам у едну продавницу и тражу фармерке, она (продавачка) ме изгледа онакој с'с подзажмурено око, да ми гу најде живу меру и вика: "Еве девојче овој ми е најголем број, пробај мож ќе ти се фати". Добро.... Улазам у гардеробер (Боже, колко смрди) и прво што си помисли: "Овдека некоја умрела пробувајќи нешто. Ако од ништо друго, умрела е од клаустофобију". Облече ги фармерке (морам да признам одвај) и нели искачам да ми пресуди стучно лице- продавачка.
-"Девојче много убаво ти стоив, дека е т'мна боја ич не изгледаш дебела. Много те правив слабу и д*пе ти га правив помало. Ако си дебела, овија не те правив дебелу"... Сакаше одма да си искочу од "бутик" ама текна ми дека не е толко л'сно, ќе морам да се враќам на место злочина- гардеробер. Не сте свесни дека човек у зорт може да га задржи ваздух повише од гњурачи. Демонстративно, видно навредена и нервозна, напушти га "бутик" с'с брзину на светлину...

После ми бидна јасно дека тај не е умрела од клаустофобију, него не е могала да га задржи ваздух довољно дугачко за да се спаси.
Овој писмо е од "kretenka"

Categories:

2 Responses so far.

  1. Анонимен says:

    па да и куде нас има доста такви бутици сс много добар мирис само не дај боже да не издржиш како у текст

Leave a Reply