У недељу ми дојдева гости од Прилеп. Изнамуабетимо се и тој убаво, уз муабет ги праша како си прошле по пут пошто кажава дека дошле с’с воз, а ја право да Ви кажу никад не сам се возила па ме интересираше.
И почна братучед ми на на Прилепски:
- Убоо си поминавме, уживавме, се природа околу нас додека патувавме.
- Ама да ти кажам право еден карши мене што седеше веднаш го познав дека е Кумановец.
И ја га прашују пошто ми чудно нели. Викам од куде га позна дека е Кумановац?
- Абе го погледнав два три пати и он ми вика:
"ШТО БУЉИШ БЕ? САКАШ ЛИ ДА ТИ ГУ ФУКНУ ЕДНУ? САКАШ ЛИ?"
Поздрав, Кумановка.

Leave a Reply