Ичер дојде од работу, руча и викам ај ќе легну да одмору пошто вечер у 8 имам ед'н важан састанак ,па да предрему до т'га пошто спиемисе па невиду. Викам Ву на маму -"Мамо буди ме у 7 за да можу да се истуширам, нашминкам, што се вика да се среду за у 8.“ - Важи ми вика. Остави га телефон у другу собу да не ме нервира и легна. Само што га помиришна јастук ja сам заспала.
Буду се и слушам мои зборив нешто у другу собу. Зема пешкир и иду накуде WC да се среду за вечер к'д гледам ги мои пиев кафе спремни за искачање...
-Што Ви е људи за куде сте се спремиле?
-За на работу
-За на работу?
-Па сабајле смо ќерко 6:30 е.
-Молим!!!
-Жал ни беше да те будимо пошто све си уморна у последњо време и ич не спиеш!!!
Нема ништо полошо ти да мислиш дека е 7 навечер, а оно у ствари 6:30 од сабајле.
ЛЕЛЕ КОЈ ЌЕ ИДЕ НА РАБОТУ
Поздрав, Кумановка.
Categories:
Кумановка
Predivna i poučna ispovest, istinita! I duhovita! Čestitam!
Ljiljana Milosavljević, Srbija